Ne znam koliko ja pametno ili koliko nije ovo što radim. Ali došlo mi je da ne trenutak probudim sećanje na jednu veliku ljubav i ujedno jedno veliko razčarenje. Možda čak i najveću ljubav i najveće razočarenje.
Pa, evo me.. prelistah slike iz nekih lepših dana, nekih srećnijih vremena. Bili smo srećni. Bilo nam je lepo. Ne možeš da kažeš da nije. Merilo su mi ovi osmesi i sjaj u očima. Možeš se braniti time da si glumio sve vreme, ali neko te poznaje malo bolje od svih tih novih ljudi koji koračaju tvojim životom. Ja te poznajem. Znam da nisi dobar glumac i da nisi mogao da odglumiš sva ona osećanja. To niko ne može.
Voleo si me. Znam da jesi. Više nego ikoga. I ja sam tebe volela, mnogo više od toga.
Možda te još uvek volim. Ne znam to. Ali, teško je. Slagala bih kada bih rekla da nije.
Teško je gledati te kako iza tog lepog osmeha skrivaš jednu veliku istinu. Nije ti lepo.
Istina je, nisam volela kada me lažeš, ali to je nešto što sam naučila od tebe. Pa, evo me sada, prodajem jednu veliku laž, jedno 'Dobro sam' iza kog se krije milion i jedna suza, bol i ogromna tuga. Boli i to što većina tih ljudi poveruje u to 'dobro sam', ali barem se nadam da ti - tamo gde si - čuješ moj jecaj.
Poznavao si me jedini. Jedini si ti imao raskrčen put do haosa koji prolazim. Bio si jedina svetla tačka u mom, ne tako sjajnom, životu. Bio si uz mene u lepim i srećnim trenucima, bio si i u teškim situacijama, na prekretnicama ka nekim lošim i pogrešnim odlukama. bio si tu kada je bilo teško. Ali si ipak kad je bilo najteže otišao. Vremenom se izgubila smisao svega. Mnogo svađa,ne krivim te za njih, premalo zagrljaja da ublaže to. I puf. Ubili smo ljubav. Nešto kasnije, ti si ubio mene. Za to već snosiš ogromnu krivicu. Ubio si svaki atom moje snage da se borim za sreću, svaku mrvu nade, koju sam godinama gajila, da postoji negde neko stvoren za mene, da me voli ovakvu, uvek tri koraka iznad oblaka.
Odlučio si da sahraniš godine naše ljubavi, tako što ćeš kukavički pobeći. Okrenuti leđa svojoj prvoj, najvećoj i jedinoj ljubavi. Praviti se da me ne poznaješ i živeti u laži da se sreća, tuga i sve uspomene koje smo sami sagradili mogu porušiti kroz utehu nekim mladim, praznim bićima koja ne znaju ništa o životu. Ali, podržavala sam te u svemu. Pa, evo i u ovome što si sad ću. Ljuti me jedino to što znam da nisi srećan. Nosiš široki osmeh da zakamufliraš svu svoju tugu, jer ti pored tog osmeha niko i ne gleda u oči. Sem mene. Ja znam da te lepe oči kriju svu tugu ovog sveta, svu tugu čoveka koji ubije ženu koju voli. Ja znam da ljubav ne može tek tako nestati, ne može se od nje pobeći. Kome je suđeno, zna se, uvek pronađe put da se vrati tamo gde pripada. Jedino što treba da te plaši je to što, ti, mili ovde više ne pripadaš.
Mogu te voleti još tri života, ali nikada više ne bih poželela da ti se vratim, iako, istina je, nedostaješ vrlo često. Nedostaju mi naši dani, zagrljaji, osmeh, suze. Nedostaje mi da se probudim pre tebe i da te gledam dok sanjaš. Ali, kažu, treba vremena da se preboli. I evo, dala sam vremenu vremena. Rane će proći, znam, Ožiljci ostaju večno. Ali, s njima znam da se nosim.
Za kraj ću ti poželeti sreću, bilo bi sebično od mene da to ne učinim. I savet jedan imam. Promeni mesto na kom je tražiš. Tu gde si nije baš pogodno tlo za razvoj sreće. Ne traži moje oči u usputnim stanicama tvog voza kojim putuješ. Moje oči više nisu iste. Sijaju nekim drugim sjajem. Više nisu tvoje.

Za devojku pored tebe
Neka ti oprosti kasnije što ćeš je povrediti. Nije ona kriva što te bole rane starih dana. Nije ona kriva što ne ume da pruži ono što sam ja. Nije ona kriva jer nema moje oči, osmeh i kosu. Kriva je jer je uzela ono što je nekada pripadalo meni, a to što je pripadalo - pripada još uvek. To nešto me još uvek voli. Još uvek me traži. I nikada me više neće pronaći. Zato, malena, zagrli ga jednom jako da oseti da to nije moj zagrljaj. Poljubi ga nežno, da se seti da nežnije od mene nema. Kada ti kupi ružu, znaj, na mene je pomislio dok je kupovao. Znao je uvek koliko divljenja imam prema ružama. Zato, ne traži pored njega sigurnost. Tu nikad nisi sigurna. Mene nemoj da mrziš, ja nisam kriva što pored njega sreća ne postoji. Zato, ako ti je imalo stalo do sebe - beži. Glavom bez obzira. Beži.

A ti, mili, još nešto..
Reci joj 'javi se kad stigneš kući' - da te uteši za svaki dan od kad ti nisam javila da sam stigla kući.
čuvaj se.

T. M.